Misa ponoćka nosi snažnu simboliku Kristova rođenja u tišini noći, kada se, prema kršćanskom vjerovanju, svetlo nade rađa u tami sveta. Ona podseća na dolazak Spasitelja koji donosi mir, ljubav i novu nadu čovečanstvu, pozivajući vernike na obnovu vere i poverenja u Boga.
Svečano euharistijsko slavlje u beogradskoj katedrali okupilo je brojne vernike koji su, sabrani u molitvi zajedno dočekali Božić. Zajedništvo ispunjene crkve, božićne pesme i zajednička molitva svedočili su snazi vere i važnosti Božića kao blagdana koji povezuje porodice i celu verničku zajednicu kako u Beogradu tako i u Beogradskoj nadbiskupiji gde katolici predstavljaju manjinu.
Kardinal Nemet je u uvodnom delu misnog slavlja uputio pozdrav i zahvalu Radio televiziji Srbije koja je omogućila prenos misnog slavlja na svom drugom televizijskom programu i na taj način omogućala praćenje svete mise i vernicima koji ne mogu da dođu u crkvu, zahvalivši se na spremnosti da svake godine budu deo ove proslave i putem prenosa prate ovo svečano misno slavlje.
“Bog je toliko ljubio ovaj svet da je poslao Sina svoga jedinoga koji je uzeo telo čoveka i koji je živeo među nama, da bismo mi imali život u punini. Ovo je centralna istina božićnih praznika. Prvi korak u božićnim događanjima povukao je Bog: poslao je svoga Sina. U ovaj stvoreni svet”, ovim rečima kardinal Nemet započeo je svoju propoved, podsetivši na ovaj način sve prisutne vernike da je jedina prava istina čovečanstva zapravo sakrivena duboko u ovoj svetoj noći, noći kada se rodilo maleno dete, kao otkujenje za svakog čoveka, dete koje je od rodjenja na svojim malenim plećima nosilo otkupiteljsku misiju.
U svojoj nadahnutoj propovedi kardinal Nemet govorio je i o godišnjici vaseljenskog Sabora u Nikeji rekavši: “Ove godine slavimo 1700 godina od prvog vaseljenskog Sabora u Nikeji, gde su crkveni oci onog vremena, pod vođstvom cara Konstantina Velikog izradili i prihvatili temeljne istine o Bogu Ocu, Isusu Sinu Božjem i Duhu Svetom. Ovaj je Sabor potvrdio centralnu istinu hrišćanstva: da je Isus pravi čovek i pravi Bog. Ali sabor u Nikeji nije samo definisao teološke istine; on je pokazao da je moguće jedinstvo na zajedničkom temelju centralnih istina naše vere i onda kada se razlikujemo po kulturi i običajima. Nikejsko verovanje do danas je dragoceno zajedničko blago svih hrišćanskih Crkava i izražava duboko uverenje, da nezavisno od naših razlika, postoji zajedništvo u traganju za istinom. U Srbiji katolici žive kao manjina zajedno s pravoslavnom većinom, ali i jedni i drugi ispovedaju taj isti nikejski Simbol vere. Tu leži temelj istinskog bratstva koje se gradi ne na uniformnosti ili jednakosti, nego na zajedničkoj dimenziji vere.”
Govoreći o različitosti kao o mestu spajanja i zajedništva, s obzirom da katolici predstavljaju manjinsko stanovništvo u Republici Srbiji, rekao je : “Ljubav prema sopstvenoj kulturi, tradiciji i konfesiji ne vodi do isključivanja drugih, nego upravo omogućava istinsku razmenu različitosti. Samo onaj ko je veran sopstvenom identitetu i bogatstvu može s drugima da podeli ono što je za njega važno i od temeljnog značaja. Površno izjednačavanje ne stvara jedinstvo, nego guši i prisvaja. Jedinstvo raste tamo gde se razlike ozbiljno shvataju i prihvataju kao dar. Pravoslavna i zapadna tradicija imaju različite liturgijske oblike i duhovne naglaske, pa čak i neke disciplinske karakteristike; međutim upravo u tome je prilika da jedni od drugih učimo! Različitost u našem društvu ne bi trebalo da dovodi do mržnje, do dubokih podela, koje vidimo na svakom koraku, nego baš do stvaranja jednog boljeg društva gde će svaka dobra stvar i vrednost naći svoje mesto u jedinstvu države Srbije. Srbija je jedna od najhrišćanskijih zemalja u Evropi, sa preko 85% stanovništva koje se javno izjašnjava da je hrišćansko. Kolika bi to bila snaga kada bismo živeli prema učenju Isusa Hrista, koji je došao među nas da nam pokloni puninu života!”
Kardinal se u svojoj propovedio osvrnuo i na aktuelne globaln probleme, kao što je zagađenost.
“Pronađite radost, pravu radost i nadu u životu, u svakom trenutku svog života. Ljubimo i poštujmo sve ljude, cenimo i brinimo se za naš zajedniči dom: ovaj stvoreni svet u kojem živimo”, zaključio je kardinal uz čestite za Božić.
Svečanom misnom slavlju prisustvovali su i predstavnici sestrinske pravoslavne crkve, kao i predstavnik Islamske zajednice. Misnom slavlju prisustvovali su i novoizabrani poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević, kao i predstavnik Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, Gavrilo Grban.
Doček ovog Božića u Srbiji ali i u svetu, sa sobom nosi snažnu poruku a to je upravo da ni haos sveta, ni podele u društvu, ni nemiri na ulicama ne mogu ugasiti potrebu čoveka za mirom, ljubavlju i smislom. Upravo u vremenu nesigurnosti i dubokih razlika, Božić podseća da istinska snaga društva ne leži u sukobima, već u sposobnosti da se čuje drugi, pruži ruka pomirenja i sačuva dostojanstvo svakog čoveka.
Okupljanje vernika u božićnoj noći postaje znak da zajedništvo nije slabost, već čin hrabrosti, odluka da se, uprkos podelama, izabere ljubav umesto mržnje, dijalog umjesto nasilja i nada umesto straha. Poruka Božića poziva celo društvo da se vrati temeljnim ljudskim vrednostima: poštovanju, solidarnosti i brizi za bližnjega, jer samo na tim vrednostima može da se gradi mirna i pravedna budućnost za svakoga od nas.
Marija Antonela Kanelić
Foto i izvor: https://kc.org.rs/
