Održana adventska kateheza u župi Sv. Ćirila i Metoda u Beogradu

Ovogodišnji advent u Katoličkoj crkvi protiče u znaku Jubilarne Svete godine, ali i velikog jubileja — 1700 godina od nastanka Nicejskog verovanja. Tim povodom u župi Sv. Ćirila i Metoda u Beogradu započela je serija adventskih kateheza koje se zasnivaju na temama prigodnim za pripremu vernika za proslavu rođenja Spasitelja sveta. Prvu katehezu, pod naslovom „Njegovu kraljevstvu neće biti kraja – hrišćanski pogled na budućnost“, održao je vlč. Andrej Đuriček u sredu, 3. decembra, nakon večernje svete mise, izvještava Beogradska nadbiskupija.

„Mi se sada nalazimo u adventskom vremenu i adventsko vreme, ili vreme došašća, podstiče nas da razmišljamo o vremenu, o suštini vremena — šta je to vreme. Sveti Avgustin je u svojoj knjizi Ispovesti kao odgovor na to pitanje napisao: ‘Ako me niko ne pita, znam šta je vreme; ako me neko pita, ne znam.’ Dakle, vreme i kao filozofsku i kao teološku kategoriju zaista je teško odrediti, teško je odgovoriti na pitanje šta je vreme, kako postoji ono što je već prošlo. Ono što će tek doći jeste budućnost. Sveti Avgustin govori da je prošlost u našem sećanju, dakle, kada se sećamo, uprisutnjujemo ono što više ne postoji; a u očekivanju uprisutnjujemo ono što će doći, dakle budućnost. Upravo u tome je advent: advent govori o onome što je prošlo, o onome što tek treba da dođe i o onome što je sada. Advent nam postavlja ovo pitanje, dajući nam odgovor kroz podsticaj na razmišljanje“, ovim uvodnim razmišljanjem o vremenu vlč. Andrej započeo je svoju prvu adventsku katehezu.

Nastavljajući dalje razmišljanje o trostrukom dolasku Gospodnjem, iz govora svetog Bernarda, rekao je: „Treći je nekako posred između druga dva; ta su dva naime očigledna, a ovaj nije, jer u prvom je dolasku bio na zemlji vidljiv i boravio je među ljudima, kada su ga, kako sam tvrdi, videli pa i zamrzeli; o tome govori evanđelje. U poslednjem će ga videti svako telo, svako će telo videti spasenje Boga našega i videće Onoga koga su proboli. Srednji dolazak je, pak, u skrovitosti; tu ga u sebi vide samo oni izabrani, te im se duše spasavaju. U prvom dolasku došao je u telu i slabosti, to predstavlja Isusov zemaljski život, o kojem nam govori evanđelje, 33 godine koje je proveo među ljudima. U srednjem dolazi u duhu i sili, a u poslednjem u slavi i veličanstvu. Taj srednji dolazak je, na neki način, put kojim se od prvog može doći do poslednjeg. U prvom je Krist bio naše otkupljenje, u poslednjem će se pojaviti kao naš život, a u ovom srednjem On je naš pokoj i uteha.”

„Prvih dana adventa, tačnije u njegovoj prvoj polovini, mi zapravo razmišljamo o budućim stvarima,  o onome što će doći. Čitamo proroka Izaiju koji govori o uspostavi Božjeg kraljevstva na kraju vremena, dakle naš pogled usmeren je ka budućnosti. Poslednjih dana adventa, kada se Božić već bude približavao, razmišljaćemo o Kristovom prvom dolasku, o njegovom utelovljenju, rođenju od Device Marije, dakle o prošlosti. Sve to nas uči i poziva da verujemo da je Krist, koji je došao i koji će doći na kraju vremena, prisutan sa nama sve vreme, On je tu, prati nas svojom ljubavlju. To je ono što sveti Bernard govori, da živi u našem srcu i donosi nam pokoj i utehu. Sadašnjost koju živimo ovde i sada nije samo vreme iščekivanja i gledanja u budućnost, niti samo vreme sećanja na ono što je bilo, već je to život sa Kristom, zajedništvo s Kristom ovde i sada.”

 

Marija Antonela Kanelić

Foto i izvor: https://kc.org.rs/